Kopaonik (planinarski dom)

Opis:
Nalazi se na Kopaoniku u blizini hotelskog naselja „Konaci sunčanih vrhova“ kod izvora Marina voda i ski lifta Kamaran. Dom je izgrađen od čvrstog mate
rijala. Postoji prizemlje, sprat i potkrovlje. Kapacitet doma je 55 ležaja, u manje krevetnim sobama (sa 2, 4 i 6 ležaja) i u dve višekrevetne (13+2 i 12+2 ležaja) Pogodnosti u domu pružaju: topla i hladna voda u svim sobama i u zajedničkim kupatilima na svakom spratu, centralno grejanje, dnevni boravak za 50 osoba, telefon sa brojačem impulsa, kuhinja (za kompletan pansion). 

Ostale informacije u vei smeštaja u planinarskom domu možete dobiti na telefone: 063 469 939 Milovan Hinić, 063 727 7794 Krste Aslimoski, za zimski period 064 346 4455, za letnji period.

U domu postoji telefon broj 036/471-190.

Prilaz:
Ibarskim putem do Biljanovca preko Jošaničke banje ili od Kruševca i Prokuplja preko Brusa i Brezeća. Može se doći i vozom za Rašku do Rudnice, a onda makadamskim putem oko 20 km do doma.

Izleti:
Pančićev vrh (2017 m), Kamaran, Gobelja, Kadijevac, Semetiško jezero i dr.

Izvor: pdpobeda.rs

Stara planina (planinarski dom)

Opis:
Dom se nalazi ispod litice Babin zub (1758 m), najživopisnijeg vrha na Staroj planini. To je zidani objekat sa tri krila.U prizemlju je kuhinja, trpezarija prostorija za dnevni boravak (sa kaminom i TV-om), kupatilo, WC i tri sobe, dok se na spratu nalazi devet soba. Sobe su sa 2 do 12 ležaja. Ukupni kapacitet je 70 ležaja. Dom ima struju, pijaću vodu. Ceo objekat se zagreva centralnim grejanjem. Dom je otvoren vikendom, ali po dogovoru moguće je obezbediti i višednevni boravak. Objekat je vlasništvo PSD „Midžor“ iz Knjaževca, ali njime upravlja DP „Banjica“ takođe iz Knjaževca. Najave i rezervacije se za grupe vrše: DP „Banjica“, 19350 Knjaževac ili telefonom: 019/43-148.

Prilaz:
Putničkim vozilom ili turističkim autobusom iz pravca Knjaževca preko Kalne i sela Crni vrh. Zimi je prilaz moguć samo do sela Crni vrh odakle pešice ima oko 3 sata hoda. Ukoliko se put čisti zimi onda se vozilom može prići na 3 km. do doma. Međugradski autobusi saobraćaju do sela Crni vrh sa severne strane i sela Topli do sa južne strane odakle ima pešice oko 4 sata hoda do doma.

Izleti:
Midžor (2169 m), Babin zub, Dojkino vrelo i bliža okolina sa laganim planinarskim šetnjama,a u zimskom periodu skijanje.

Pazite se visinske bolesti

Cilj viskogorstva je osvajanje vrhova visokih planina. Najčešće pod tim se podrazumevaju vrhovi preko 2000 metara nadmorske visine. Pri penjanju na visoke planine dolazi do promena u organizmu, pre svega zbog toga što vazdušni pritisak opada sa povećanjem nadmorske visine. Kao posledica manjeg pritiska, krv je manje zasićena kiseonikom nego na manjim visinama. Organizam se može donekle prilagoditi ovi uslovima. Srce kuca brže, povećava se krvni pritisak. Medjutim, na većim visinama, organizam se teže prilagodjava. Tako nastaje visinska bolest. Simptomi visinske bolesti su: glavobolja, nesanica, gubitak apetita, mučnina, povraćanje, gubitak mokrenja itd. Načini borbe protiv visinske bolesti su: biti u što boljoj kondiciji, piti puno tečnosti, jesti dobro, dobro se aklimatizovati. Aklimatizacija je postepeno privikavanje organizma na veliku visinu. Planinari najčešće pokušavaju da se aklimatizuju po metodu „gore – dole“ koji podrazumeva takozvane aklimatizacione uspone: penjanje na veće visine u toku dana, a zatim spuštanje i noćenje na manjoj visini. Tek posle jednog ili više aklimatizacionih uspona, definitivno se nastavlja dalje ka vrhu.

Izvor: Wikipedia

Fruška gora

Najveća planina u Vojvodini, dobila je od nemačkog “frišak” (svež). Svežinu čine guste šume i Dunav pored koga se Fruška gora prostire. Desetak manastira, jedna banja i više naselja pružaju mogućnost za predah između dve šetnje. U podnožju ove planine, s druge strane Dunava, nalazi se Novi Sad.

Obeležene staze su lake za kretanje. Dužina, talasast teren i pojedini usponi traže nešto veći napor. Koristite patike, uvek bolje duboke. Pešačke staze su kružne i možete birati istočnu i zapadnu varijantu svake staze. Staze su prilagođene i za rekreativce i za sportiste, od par kilometara do 81 km, sa visinskim razlikama od 300 do 500 m.

Homoljske planine

Jugozapadno od grada Majdanpeka prostire se venac Homoljskih planina. Guste stoletne šume, pećine, zlatonosna reka Pek, manastir Gornjak iz 14. veka sazidan u steni, izvor reke Mlave bogat ribom (pastrmka), otvaraju brojne mogućnosti za rekreaciju i najrazličitije sportove.

U zavisnosti od interesovanja, Homoljske planine Vam nude različite programe pešačenja i planinarenja. Za početnike staza je 3 km. Onim iskusnijim nudi se programi od 8 do 30 km. Dužina staza i nešto veće visinske razlike (od 75 do 940 m) traže kondiciju. Pogodnija je planinarska lakša obuća, dolaze u obzir i duboke patike.

Planina Rudnik

Planina Rudnik dominira Šumadijom. Zbog svojih povoljnih klimatskih uslova – velika osunčanost, vazdušna strujanja, visoka jonizacija vazduha i nezagađena prirodna sredina – još 1922. proglašen je za vazdušnu banju. Ima čak osam vrhova iznad 1000 metara.

Staze su za lake pešačke ture, u patikama, dužine od 4 do 20 km. Staza do Ostrovice ima strm uspon ka stenovitom vrhu i potrebna je bolja obuća i planinarsko iskustvo.

Tara

Tara

Tara, kao jedna od naših najlepših planina, veoma je interesantna ljubiteljima planinarenja.

Pruža izuzetne uslove za upražnjavanje ove aktivnosti. U Nacionalnom parku Tara markirano je 18 planinarskih staza sa ukupnom dužinom od preko 120 km.

Ovim rutama je pridodata i još jedna veoma zanimljiva staza nazvana „Mala duhovna transferzala“. Za ovu, kao i za sve ostale staze možete koristiti usluge vodiča.